Nakon dužeg perioda tokom ove godine, čini se da je tim Red Bula konačno uspeo da izvuče pozitivne rezultate iz svojih nadogradnji, a njihov napredak je sada vidljiv i na stazi.
Maks Verstapen je uspeo da poveća prednost u šampionatu nad Landom Norisom, a izgleda da je rivalstvo između ova dva tima van staze značajno uticalo na njihovu borbu na njoj.
Pogledajmo bliže nadogradnje koje su oba tima uvela, kako su se prilagodili promenama i kako su te izmene uticale na konkurenciju između Verstapena i Norisa.
Austin – pravo mesto za nadogradnje?
Pre nego što se pozabavimo samim nadogradnjama, važno je napomenuti da je Austin izazovan za uvođenje novih komponenti zbog svoje složene konfiguracije – duge pravce i kombinaciju brzih i sporih krivina. Timovi ne mogu da se fokusiraju samo na jednu karakteristiku, već moraju da postignu ravnotežu između različitih faktora.
Ovo je takođe bio četvrti sprint vikend u sezoni, što znači da su timovi imali samo jednu slobodnu sesiju za testiranje i prilagođavanje. Na stazi sa novom podlogom i puno novih delova na bolidima, ovo je izuzetno kratak rok za prilagođavanje bolida. Iako je teško precizno proceniti koliko je to uticalo, zanimljivo je da je Ferari, jedini tim bez novih nadogradnji, odneo dominantnu pobedu u nedelju.
Ipak, moguće je da je raspored narednih trka igrao ključnu ulogu u odabiru trenutka za uvođenje novog paketa nadogradnji.
Red Bulovi izazovi i nadogradnje
Red Bul nije dominirao ove godine kao prošle – poslednja pobeda u Formuli 1 bila im je u Španiji, a izazovi su počeli još pre toga, kada je Meklaren sustigao njihov tempo na stazi. Ubrzo su i ostali timovi uspeli da se približe, ostavljajući Red Bul bez pobede već neko vreme.
Posmatrajući njihove najnovije nadogradnje, jasno je da je RB20 imao ozbiljnih problema sa podom i zadnjom aerodinamikom. U Mađarskoj su doneli radikalne promene kako bi poboljšali performanse zadnjeg dela, naročito na stazama koje zahtevaju visok potisak.
Iako ove nadogradnje nisu značajno podigle performanse, Red Bul je u Azerbejdžanu predstavio novi paket sa difuzorom koji podseća na Ferarijev. Prošlog vikenda u Teksasu, mogli smo ponovo primetiti promene na zadnjem delu bolida, sa redizajniranom geometrijom gornje površine bokova i ivicama poda. Glavna svrha ovih ažuriranja je poboljšanje protoka vazduha oko difuzora i povećanje performansi poda u celini.
Pomeranje deflektora na zadnjem rubu poda sada usmerava protok vazduha ka zadnjem vešanju i difuzoru, što poboljšava laminaciju protoka i povećava stabilnost zadnjeg dela.
Još jedna zanimljiva promena može se primetiti na centralnom delu gornje površine bokova, gde postoji blaga udubljenost. Meklaren je sličnu karakteristiku uveo sa svojim paketom nadogradnji u Majamiju ranije ove godine, što je znatno poboljšalo njihove performanse.
Iako se čini da su poslednje Red Bulove manje nadogradnje napravile razliku, istina je da su dobri rezultati u Teksasu rezultat meseci rada i testiranja različitih rešenja.
Red Bul se suočavao sa uobičajenim problemom koji pogađa novu generaciju automobila sa prizemnim efektom. Pri visokim brzinama, pod automobila se spušta, zbog čega prednje krilo – koje je bliže tlu – stvara mnogo više potiska nego inače, što dovodi do neravnoteže.
Ovaj efekat čini bolid osetljivijim i težim za upravljanje u brzim krivinama. Suprotno tome, u sporim krivinama ovaj problem je manje izražen, a podešavanje bolida za postizanje balansa potiska na obe osovine je izuzetno usko.
Kako bi rešili ovaj problem, Red Bul se fokusirao na povećanje zadnjeg potiska – nešto što im je očigledno bilo potrebno. Sada kada su u tome uspeli, čini se da lakše postižu optimalan balans bolida, što je i tim i vozači dugo priželjkivali.
Meklaren i njihove nove nadogradnje
Na papiru, Meklaren je doneo dužu listu nadogradnji, iako su mnoge teško vidljive golim okom. Najprimetnija promena je na gornjem delu zadnjeg krila, čiji je gornji element sada skoro u neutralnom položaju kako bi se smanjio otpor i poboljšao protok zajedno sa zadnjim krilom koje stvara veći potisak.
Pored toga, Meklaren je redizajnirao prednje krilo i prednje vešanje, iako su ove promene minimalne i teško uočljive. Glavni cilj ovih redizajna je optimizacija protoka vazduha ka ostatku bolida, poboljšavajući aerodinamičke performanse u smislu smanjenja otpora i povećanja potiska.
Međutim, za razliku od Red Bula, Meklarenove nadogradnje nisu dale željene rezultate. Pre vikenda se očekivalo da će ovaj tip staze odgovarati MCL38, pa dominantna pobeda ne bi bila iznenađenje. Ipak, Ferarijevi vozači su već na prvom treningu pokazali brzinu, koja je ostala konstantna tokom celog vikenda.
Čini se da je novi paket nadogradnji poremetio balans MCL38, čineći ga osetljivim na promene temperature staze, uslove guma i količinu goriva. Inženjeri jednostavno nisu uspeli da pronađu odgovarajuće rešenje tokom jedine slobodne sesije.
Sa pet trka i dva sprinta do kraja sezone, borba za titulu vozača je i dalje otvorena. Ipak, Meklarenovi inženjeri moraju vratiti bolid u prepoznatljivu formu, a vreme za to polako ističe.
